Nevidljiva orijentacija

 
    "Oduvek sam gledala druge ljude kao da znaju nešto što ja ne znam. Godinama sedim u autobusu, gledam njihova lica i razmišljam šta to meni fali. Jednog dana dok sam surfovala internetom, naišla sam na pojam koji me je tačno opisao. Kao da sam pronašla delić puzle koji je sve vreme nedostajao."

                                                                                                                       - Katarina, 21

"Upoznati aseksualnu osobu isto je kao upoznati bilo koju nasumičnu osobu."

                                                                                                                        - Dušan, 24

U današnjem svetu punom različitosti postoji jedna grupa ljudi koja se bori za vidljivost i razumevanje. Prema istraživanjima, aseksualni ljudi čine oko 1% populacije 1 . Ipak, malo ko je za njih čuo. Sasvim je moguće, s obzirom na ovaj procenat, da neko od vaših najbližih spada u ovu grupu. To može biti vaš brat, prijatelj ili prodavac u pekari kog svakog dana viđate.

Aseksualnost je nedostatak seksualne privlačnosti ili u nekim slučajevima želje za seksom. Osim te jedne činjenice aseksualce ništa ne razlikuje od prosečnih osoba.

Čak i ako ste uvereni da nikada niste čuli za takvu osobu možda se baš varate; među aseksualce svrstavaju se Nikola Tesla, Isak Njutn, Imanuel Kant, Florens Najtingejl, Karl Lagerfeld, Emili Bronte, Klif Ričard, ali i Šerlok Holms i Doktor Hu.

Razgovarali smo sa nakoliko aseksualaca i evo šta su nam rekli.

Kako je biti aseksualan u današnjem svetu?

Katarina: Za mene to uglavnom ne predstavlja veliki problem. Živim svoj život, u svom kutku i sve je ok do momenta kada pomislim na sve predrasude koje ljudi imaju, osuđivanje, nerazumevanje. Sve je ok dok ne pomislim na činjenicu da ću možda zauvek ostati sama jer sam u ovome neshvaćena. Oduvek sam gledala druge ljude kao da znaju nešto što ja ne znam. Godinama sedim u autobusu, gledam njihova lica i razmišljam šta to meni fali. Jednog dana dok sam surfovala internetom, naišla sam na pojam koji me je tačno opisao. Kao da sam pronašla delić puzle koji je sve vreme nedostajao.

Tamara: Jako tesko, ljudima je izgleda najbitniji sex, a svi ostali kvaliteti su im nebitni.

Skyler: Mislim da i dalje postoji stigma oko aseksualnosti i da većina ljudi i dalje nije čula za taj izraz. Oni koji su čuli za aseksulanost a nisu aseksualni često mešaju to sa celebatom ili misle da nije stvarna, i da ljudi koji se identifikuju tako nisu sposobni da nađu partnera. Biti aseksuaan dosta otežava nalaženje partnera.

Dušan: Izuzev par incidenata u srednjoj školi, nisam imao većih problema zbog svoje orjentacije. Štaviše, sebe ne smatram posebnim ili drugačijim zbog toga. Jako mali broj ljudi zna da sam aseksualan, a od onih koji ne znaju, ne verujem da je iko ikada posumnjao. Spadam u grupu seks-pozitivnih aseksualaca, što otprilike znači da nemam negativan stav o seksu. Ne smetaju mi eksplicitne scene u filmovima, niti seksualizacija u medijima ili reklamnom sadržaju, ni priče u društvu, ni vicevi na temu… Potpuno razumem da je seks ne samo zadovoljstvo, nego i potreba većini ljudi i apsolotno sam svestan uloge koju igra u društvu. Sa druge strane, aseksualce ne gledam drugačije u odnosu na druge ljude. Upoznao sam mnogo aseksualaca i mogu reći da tu ima dosta različitih ljudi, različitih profila - baš kao i kod drugih grupa ljudi.
Upoznati aseksualnu osobu isto je kao upoznati bilo koju nasumičnu osobu.

Milica: Poprilično zbunjujuće. Veći deo života sam provela ne znajući za postojanje aseksualnosti. Prvo sam mislila da sam izbirljiva, pa da imam neku „grešku“, pa da je samo pitanje vremena… Kada sam prvi put pročitala o aseksualnosti čula sam anđeoski hor u glavi, jedan bitan deo mene je napokon dobio smisao!
Ali iako sada znam da samo ne osećam seksualnu privlačnost prema drugima, još uvek se nekad pitam da li je sve u redu sa mnom, da li ja stvarno svuda kasnim pa čak i u imanju seksa… Naše društvo i kultura u kojoj živimo su hiperseksualizovani i to nekad zna da probudi crva sumnje u tebi.

Da li si ikada bio/la u vezi, i ako jesi kakva su ti iskustva? Da li je bilo nekih kompromisa?

Katarina: Nikada do sada nisam bila u vezi, ali me baš zanima kako to sve izgleda i funkcioniše, to je za sad svet misterije.

Tamara: Jesam, i u ace vezi i u "normalnoj" vezi, u toj "normalnoj" vezi sam htela da probam taj cin zbog partnerke i moram priznati da mi je bilo lepo prvih par puta, ali sama kolicina koliko je ona to htela je meni nabijala stres. Srecna sam da kazem da je bilo kompromisa i to mi je drago.

Dušan: Da, bio sam u vezama i sa aseksualnim devojkama i sa devojkama koje to nisu. Svaka veza podrazumeva kompromise, ali to naročito važi za veze između aseksualnih i ne- aseksualnih ljudi. Najbitnija je zdrava i iskrena komunikacija i međusobno razumevanje. Česta greška je nadati se da će partner da se promeni. Umesto toga, potrebno je zapitati sebe da li si spreman da prihvatiš partnera takvog kakav jeste. “Ne” je takođe validan odgovor.

Milica: Kao tinejdžerka sam osećala pritisak da budem u vezi sa nekime jer su svi oko mene bili u vezama, čak je palo i nekoliko prozivki na račun mog nedostatka partnera ili traženja istog. Srećom, nisam poklekla pritisku i slušala sam svoje želje i potrebe – među kojima nije bilo romantičnih i seksualnih partnera. Do danas nikad nisam bila u vezi i ne žalim zbog toga, niti se žurim da uđem u jednu.

Katarina: “A ne znaš ti to, još si mlada.”; “Nisi još srela pravu osobu.”; “Pa ti bi mogla ladno u časne sestre hehe.”
Tamara: "Ne znas sta je to dobar sex", "ja mogu to da promenim", "to nije stvarno, moras da imas neki nagon", "mozda te pogresne stvari pale", "mora da imas neke traume", "ali ja mogu da ti pomognem da ih prevazidjes".

Skyler: Da, treba da probam da imam seksualni odnos pre nego što donesem odluku. A od porodice često dobijam komentare da je to zato što nemam puno samopouzdanja.

Dušan: Od onog, malog broja ljudi kojima sam rekao, nisam dobio nikakve specijalne reakcije. Verovatno sam dobro izabrao te ljude. Ne vidim poentu da to govorim ljudima, kod kojih bi to izazvalo negativne emocije, ili čak svađu.

Milica: Samo jednom sam se baš tim izrazom autovala – najboljoj drugarici. Njena rekacija je bila sasvim normalna, onakva kakva po meni treba da bude – rekla je ok i nastavile smo dalje razgovor (pričale smo o seksualnostima i coming out-u). Nekoliko puta sam se susrela sa poprilično… zatucanim reakcijama kada bih rekla da me seks (i veze generalno) ne interesuju. Uglavnom da to nije normalno i da će se to promeniti kada nađem pravog. Takvi komentari me ne dotiču, više me nervira glupost ljudi koji izjave tako nešto.

Da li imaš podršku i razumevanje porodice, prijatelja, društva?

Katarina: Autovana sam samo porodici i najboljoj drugarici. Rekla bih da imam dosta razumevanja i da su me prihvatili ovakvu kakva jesam. A i šta je aseksualnost nego samo još jedan random aspekat osobe - jedino što me razlikuje od ostalih je to što me niko ne privlači na taj način…

Skyler: Najviše podršlke imam od prijatelja koji su LGBT+. U poslednje vreme često ne govorim ljudima o tome, jer smatram da većina ljudi nema razumevanja za to šta znači biti aseksualan. Porodica nema puno razumevanja, ali u poslednje vreme ne osećam pritisak od strane njih da nađem partnera.

Milica: Pošto sam u srednjim dvadesetima, porodica uveliko gnjavi sa zetom (ako bude bilo ikoga, to će biti snajka, ali oni to još nisu shvatili), čak se i po koje unuče tu zavuče. Uglavnom prevrnem očima ili klimnem glavom i nastavim sa svojim danom. Njihova podrška i razumevanje moje seksualnosti mi nije visoko na listi bitnih stvari. Sa društvom je drugačija priča – znaju da sam ace i ne čikaju me oko toga [njihovo mišljenje mi
je bitnije od porodičnog]. Moja (i njihova) seksualnost ne igraju neku bitnu ulogu u našim druženjima. Bila je jedna drugarica koja je smarala kako treba da nađem dečka, kako će mi biti bolje i lakše u životu sa dečkom (ni njoj nije stiglo pismo da me muškarci interesuju samo ako su fiktivni), čak je pokušala da mi namesti dejt sa nekim njenim drugom. Više nismo drugarice.

Da li si osetio/la neku diskriminaciju na sebi zbog toga?

Katarina: Rekla bih da nisam, ali bih te tom izjavom slagala... Uglavnom sam navikla na diskriminaciju i mislim da je to razlog zašto mislim da nisam ni diskriminisana. Za mene su to već postale nebitne sitnice.

Skyler: Nisam nikad osetio diskriminaciju, ali se ponekad osećam izolovano od odstaka društva kad se pokrenu seksualne teme.

Dušan: Da, u srednjoj školi, jer su neki vršnjaci posumnjali da sam gej, jer do tad nisam imao devojku. Iako mi je taj period života bio težak, srećom, bio je kratak.

Milica: Pored tih nekoliko primera nerazumevanja i insistiranja da ja ne znam šta želim, desilo se da mi je psihijatar preporučio da nađem dečka (DOKLE VIŠE SA TIM DEČKOM???) kada mi je dijagnostikovao depresiju. Depresiju sada lečim kod druge psihoterapeutkinje, dečka i dalje nemam i ne planiram da imam.

Da li bi to promenio/la da možeš?

Katarina: Ne bih ovo menjala, meni je skroz super. Možda neću naći osobu za vezu lako, ili će me ljudi gledati čudno kada čuju da živim sa 10 mačaka ali dobro.

Tamara: Ne, ne bih se menjala zbog drugih. Da li bi mi bilo lakse? Mozda, ali sve dok postoje iole pametni i dobri ljudi uvek ce biti i kompromisa.

Skyler: Nisam siguran da li bih želeo potpuno da promenim seksualnost, jer mislim da mi je aseksualnost dala potpuno drugačije viđenje na ljubav i da ljubav može da bude u mnogo različitih formi (platonska, romantična…itd.). Ali u isto vreme mislim da mi je dosta otežala pronalaženje partnera.

Dušan: Ne. Osećam se srećno i ispunjeno, i nemam osećaj da mi išta nedostaje. Aseksualnost je sastavni deo mene. Kada bismo promenili nešto tako duboko u nama, da li bismo bili isti ljudi?

Milica: Ne. Moja aseksualnost meni nikad nije smetala, smetala je samo onima koji ne mogu da shvate da seks nije neophodna fiziološka potreba. Svoju aseksualnost vidim kao pozitivu – ne moram da se bavim dejtigom, na mene ne deluje ona „sex sells“ marketinška fora (you have no power here)...

Da li si srećan/a?

Katarina: Mislim da moja sreća nije baš povezana sa mojom seksualnošću. Tako da trenutno nisam nešto zadovoljna svojim životom, ali to je priča za sebe…

Tamara: Da. Dosta mi je dugo trebalo da dodjem do moje srece i da se suocim sa mojom seksualnoscu, ali sam uspela i jako sam srecna.

Dušan: Uglavnom da. Život mi nije savršen, ali sam srećan i zahvalan za sve što imam i ponosan sam na svoje uspehe. Sreća mi je jedan od prioriteta u životu i stalno radim na tome.

Milica: Ovako generealno se trudim, ali me kapitalizam, patrijahat i porast broja fašista i nacista u tome malo sputavaju. Ali što se tiče moje seksualnosti – jesam. Nisam je još uvek do kraja dokučila, da li sam aromantična i aseksualna, da li sam lezbejka ili pak postoji tamo neki zbog kog sam ipak bi… ali ne žurim se i ne osećam potrebu da konkretnom etiketom.

Da li znaš za neka udruženja ili organizacije - da nisi sam/a u svetu?

Katarina: Mislim da je najbitnije i najuticajnije udruženje za nas AVEN, pored toga postoje brojne grupe na Facebook-u čiji sam član tako da sam svesna da nisam sama u svetu.

Tamara: Ne znam, ali uz moje prijatelje znam da nikada nisam sama! ♥

Dušan: Da. Aktivan sam u nekoliko Facebook grupa, a povremeno posećujem i neke sajtove. Aseksualna zajednica mi je dosta pomogla u nalaženju sebe i prosto je obožavam <3

Milica: Za konkretna udruženja koja su fokusirana baš na aseksualnost ne znam. Znam za nekoliko naših udruženja koje pružaju podršku lgbt+ ljudima i udruženjima koje pružaju podršku lezbejkama. Ali znam i da nisam usamljena u ovome. Znam da ima dosta aseksualaca (što danas, što u istoriji), ali i da o ovoj seksualnosti nije dovoljno pričano i pisano, što znači da ima mnogo više aseksualaca koji još nisu shvatili šta su. Ali čak i da sam apsolutno jedina aseksualna osoba na ovome svetu – ne bi mi to bio neki problem, neće univerzum stati jer ja ne nalazim nikoga seksi.

Gde upoznati druge aseksualne ljude:


Korisni linkovi:


Autori teksta: Katarina i Dušan
Pratite nas na Instagramu: @srbijalgbt












Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Lista najboljih LGBT filmova

Слика
          1. Call me by your name (2017) - Zovi me svojim imenom     Ova italijansko-američka drama iz 2017. godine vas zasigurno neće ostaviti ravnodušnim! Film je zasnovan po istoimenom romanu autora Andre Adžimana iz 2007. godine, a film je dobio tri nominacije za Zlatni globus, pet nominacija za BAFTA nagradu i nominacije za čak četiri nagrade za Oskara.  Film prati priču sedamnaestogodišnjeg Elia (Timoti Šalame) koji provodi leto sasvim opušteno sa svojim roditeljima u jednom italijanskom selu. Uzbuđenje dolazi u obliku visokog, preplanulog američkog pomoćnika istraživača Olivera (Armi Hamer) koji je došao u zemlju da radi sa Eliovim profesorom i ocem. Ovo je priča o iznenadnoj i snažnoj romansi u kojoj se junak ovog filma suočava sa sudbonosnim nedeljama odrastanja koje će ga zasigurno definisati za čitav život. 2. Brokeback Mountain (2005) - Planina Broukbek   Planina Broukbek je američka ljubavna drama iz 2005. godine čije glavne uloge tumače Hit Ledžer i Džejk Džilenhol. Sniml
Прикажи све

Neispričane priče iz Aušvica, istorija o kojoj se ćuti

Слика
  Čak oko 80% homoseksualnih osoba koje su bile proterane u nacistički koncentracioni logor je umrlo, a neki od njih umrli su da bi spasili živote drugih - Dan sećanja na Holokaust (27. januar). Adolf Hitler planirao je hiljadugodišnji Rajh, iako je trajao samo 12 godina, u tako kratko vreme, 100.000 gej muškaraca je uhapšeno. Polovina njih poslato je u zatvor, ali oko 16.000 je bilo deportovano u koncentracione logore. Do perioda 1945. godine, bilo je više od 40.000 aktivnih logora  i homoseksualci su često progonjeni u neke od njih, ali najveći broj proteran je u najozloglašeniji koncentracioni logor "Aušvic". Tokom vladavine nacističke Nemačke, u periodu između 1933. i 1945. godine, na hiljade gej muškaraca i lezbejki proterani su u logore. Oni su bili zatvoreni u zloglasnom koncentracionionom  logoru "Aušvic", jednom od najvećih nacističkih logora koji je služio za masovno uništenje stanovništva. Prema navedenim podacima, navodi se da je oko 4% Evropske populaci
Прикажи све